Serbian Astronomical Journal прихваћен је од стране Thomson Reuters института за реферисање на SCIe листи. Thomson Reuters је обавестио уредништво да ће у Web of Science бити унети сви бројеви изашли од 2011 (свеска 182). Часопис ће истовремено бити реферисан и у Current Contents бази, у секцији Physical, Chemical & Earth Sciences.
Уредништву Serbian Astronomical Journal-а искрено честитамо. Овим ће се број наших часописа у WoS повећати на 23. Одмах по уношењу свезака у Web of Science, радови наших аутора биће преузети и видљиви у сервису Наши у WoS.
(објављено 26.12.2013.)
Elsevier архива - успостављен приступ
Обавештавамо Вас да је успостављен приступ архивским годиштима Elsevier часописа. Они су претраживи путем ЕлеЧас сервиса, а на њихову доступност указује иконица SDa.
Истовремено подсећамо да је преко Elsevier-а први пут претплаћена и колекција е-књига. (објављено 24.12.2013.)
Приручник о стилу писања научних радова
Препоручујемо занимљив текст који нуди низ практичних и корисних савета о стилу писања научних радова: Elements of Style for Writing Scientific Journal Articles. У тексту се, поред правила којих се треба придржавати, указује и на устаљене грешке које треба избегавати. Elements of Style for Writing Scientific Journal Articles (Stephen M. Griffies, William A. Perrie, Gaëlle Hull, December 2013) (објављено 19.12.2013.)
Ново - Google Scholar Library
Најновије унапређење Google Scholar сервиса представља опција My Library, која пружа могућност чувања радова са добијене листе резултата. Путем једноставне опције "Save" корисници могу формирати личне колекције радова са Google Scholar-а, које касније могу читати, цитирати, организовати по теми и др. Креирањем личног Scholar профила сви радови које је корисник објавио биће аутоматски увезени у његову библиотеку. Истовремено, могуће је придружити и све цитиране радове.
"Суперхероји науке" је овогодишњи слоган Фестивала науке који се одржава од 5. до 8. децембра у Београду. Млади научници ће кроз разне програме представити науку на сасвим једноставан и свима разумљив начин. Програм је подељен у шест целина, а доста садржаја намењено је и најмлађима.
Светски претраживач Google је корисницима свог сервиса Google Scholar омогућио још комфорнији рад - сваку референцу у листи резултата опремио је линком "Cite". Ова опција даје преглед референце уређене по правилима најфреквентнијих цитатних стилова: MLA (Modern Language Association), APA (American Psychological Association) i Chicago. Ова алатка истовремено омогућава извоз референци директно у неки програм за уређивање (Bibliography manager): BibTeX, EndNote, RefMan i RefWorks. Постоји и опција за памћење библиографије и приказивања извезених линкова на листи резултата.
(објављено 19.11.2013.)
Како постићи бољу видљивост и већу цитираност радова?
Препоручујемо да прочитате текст у целости и искористите савете:)
(Ale Ebrahim, Nader and Salehi, Hadi and Embi, Mohamed Amin and Habibi Tanha, Farid and Gholizadeh, Hossein and Motahar, Seyed Mohammad and Ordi, Ali Effective Strategies for Increasing Citation Frequency. International Education Studies, 2013, vol. 6, n. 11, pp. 93-99.) (објављено 07.11.2013.)
Предаторски часописи и издавачи
Постојање "предаторских" часописа је постало актуелна тема, како у научно истраживачкој заједници Србије, тако и у свету. Библиотекар и професор са Универзитета у Денверу (Колорадо) Џефри Бил, уз помоћ колега из целог света одржава листу сумњивих часописа и издавача у отвореном приступу. Билова листа потенцијалних, или заиста предаторских издавача публикована је на страници Scholarly Open Access. На манифестацији одржаној поводом Недеље отвореног приступа, у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић", др Стела Филипи-Матутиновић је у свом излагању указала на постојање предаторских часописа, и дала упуте како их препознати.
(објављено 01.11.2013.)
Како је у Београду обележена Meђународна недеља Отвореног приступа
У Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" одржана је манифестација посвећена недељи Отвореног приступа. На скупу су, осим занимљивих предавања, уручене су и награде „Архонти отвореног приступа Универзитета у Београду“.
Ако нас знате само преко е-маил-а, можете нас упознати на Сајму књига. Наш тим ће у суботу бити на штанду Центра за промоцију науке, и моћи ћемо да одговоримо на сва Ваша питања. Ако не будемо знали, послаћемо Вам е-маил:) За све време сајма извори доступни кроз КоБСОН биће на располагању свим посетиоцима Центра за промоцију науке. (објављено 24.10.2013.)
Недеља Open Accessa
Недеља Open Accessa обележава се у целом Свету. Ове године је то још значајније истакнуто недавном одлуком Европске комисије која гласи: Сви чланци који буду објављени на пројектима које финансира Европска комисија кроз програм Horizon 2020 ће морати да буду Open Access. Истраживачима је препуштено да изаберу да ли ће то бити Gold OA или Green OA. Ако не знате разлику између та два приступа, погледајте видео у наставку.
Академски сектор у Србији се припрема за ову промену у научном публиковању. Универзитети у Београду, Нишу и Крагијевцу су потписали Берлинску деклерацију о ОА. (objavljeno 22.10.2013.)
Препоручујемо заиста сјајан чланак - Наука као кофер са дуплим дном
У годишњаку Истраживачке станице Петница публикован је одличан чланак - Наука као кофер са дуплим дном: "Један од изгледнијих начина за унапређење данашње науке јесте да отворимо и поделимо изворне резултате истраживања. Ако би ти подаци били доступни свима, наука би много добила на транспарентности, репродуцибилности и ефикасности истраживања. Друштво би добило још много више." (Вербић Срђан (2013) Наука као кофер са дуплим дном. Петница, 27: 78-79). Прочитајте чланак у целости и "поделите га" са колегама.
(објављено 18.10.2013.)
Шта је алтметрика?
Концепт алтметрике је још увек у фази развоја. Jason Priem, Paul Groth i Dario Taraborelli је у свом раду: The Altmetrics Collection (Priem J, Groth P, Taraborelli D (2012) The Altmetrics Collection. PLoS ONE 7(11): e48753) дефинишу као: "проучавање утицаја научних радова мерама које се базирају на активности у on-line алатима и окружењу. Она углавном представља подскуп scientometrics и webometrics, који се фокусира на специфичне научне утицаје мерљиве уз помоћ онлине алатки."
PПри томе се под on-line алаткама подразумевају разне врсте социјалних мрежа (Facebook, Twitter, Mendeley и друге врсте Reference manager-а, научни блогови, професионалне социјалне мреже и др.)
Детаљније информације могу се наћи на сајту Digital Scholarship, на коме је објављена алтметричка библиографија у којој се налази више од 50 одабраних чланака и техничких извештаја везаних за ову тему.
(објављено 16.10.2013.)
У WoS-у реферисани први радови српских истраживача из 2014. године
Прошле недеље у Web of Science (WoS) сервису појавила су се прва три рада српских истраживача публикована у часописима који носе 2014. годиште. Наведени радови од данас су видљиви и у сервису Наши у WоS. (објављено 07.10.2013.)
Публиковање "необичних" радова
Тема о површним рецензијама у научним часописима је изазвала бројне коментаре светској научној заједници. Почело је са чланком у Science (4. октобар). "Необичан"/измишљен рад (пун грешака) послат је у 304 часописа. Како је прошао описано је на: http://www.sciencemag.org/content/342/6154/60.full
База ЕлеЧас је ажурирана новим вредностима Импакт Фактора (ИФ) и позицијама часописа. Корекција је извршена на основу исправки и допуна које је Thomson Reuters извршио и публиковао у својој бази Journal Citation Report (JCR).
Вредност ИФ часописа који излазе у Србији није се променила.
Ову су завршне листе и неће се мењати до јуна 2014.
Наслови часописа који су добили импакт фактор за 2012. годину у септембру 2013. године, а били су изостављени из Journal Citation Reporta (JCR) објављеног у јуну 2013.
(објављено 01.10.2013.)
Захтеви за брисање радова из сервиса Наши у WoS
Поводом повећаног броја захтева за брисање радова из сервиса Наши у WoS обавештавамо да то није могуће. Објављивање радова у научним часописима је коначни догађај. Основни подаци о објављеним чланцима (аутор, наслов, часопис, година…) остају као записи у секундарним изворима научних информација (нпр. Web of Science, SCOPUS и сл.) и то за све оне године у којима је часопис био индексиран. То значи да и поред чињенице да неки часопис престане да излази или да из неког другог разлога буде "скинут" са листе, радови објављени у том часопису остају у бази за све претходне године.
Дневно ажурна листа часописа који су у претходних 12 месеци променили статус (и додати и скинути) налази се на Thomson Reuters страницама - Journal title Changes SCIe i SSCI.
У сервису ЕлеЧас (познат као "КоБСОН листа") налазе се сви часописи који: (1) су истраживачкој заједници Србије доступни на нивоу пуног текста или (2) су било када имали импакт фактор од 1981 до данас.
(објављено 13.09.2013.)
О чему треба водити рачуна приликом писања радова?
Препоручујемо да прочитате упутство са корисним саветима приликом писања научних радова (Search Engine Optimization: For Authors). У поменутом водичу, кога је публиковао Wiley (еминентни светски издавач научних публикација) се наводи на шта треба обратити пажњу, да би касније, након публиковања, рад био лакши за претрагу и видљивији на интернету.
Српски истраживачи у 2012. години објавили 7.000 чланака у Web of Science
У најпознатијој светској цитатној бази Web of Science, истраживачи који раде у Србији су у 2012. години објавили 7.000 чланака. Ова бројка далеко премашује цифру од 5.271 рада публикованог у WoS-у 2011. године. Само ради подсећања, у тој бази се индексира 22 часописа који излазе у Србији.
(објављено 29.08.2013.)
Google Scholar Metrics
Google Scholar је недавно имплементирао нову алатку – Google Scholar Metrics, која пружа могућност једноставног прегледа видљивости и утицаја недавно објављених чланака у научним часописима. Опција "Top 100 publications in several languages" даје преглед 100 најутицајнијих часописа, рангираних на основу вредности петогодишње h-индекса. Осим часописа са енглеског говорног подручја, постоје ранг листе за још 8 језика (немачки, италијански, француски и др.). Истовремено је могуће прегледати рангирање часописа у оквиру ширих научних дисциплина (разврстаних у осам категорија), или њихових поддисциплина.
(објављено 20.08.2013)
Листа најпрестижнијих књига, електронских медија и интернет извора
Часопис Choice (ChoiceReviews.online, Association of College and Research Libraries) сваког јануара објављује листу "Outstanding Academic Titles" која обухвата листу најпрестижнијих књига, електронских медија, интернет извора намењених академској заједници. Листа је веома селективна и садржи око десет посто од око 7 000 прегледаних јединица. Више од 35 000 библиотекара и факултета развијају своје колекције и научна истраживања ослањајући се на ову листу.
Препоручујемо одличан чланак који приказује како цитирати друштвене мреже (How to cite a Tweet and other social media...) - садржаје преузете са блогова, tweeter-a, facebook-a и youtube. Конкретни приказ односи се на цитирање ових садржаја у медицинским часописима али може се применити и у другим дисциплинама.
(објављено 02.08.2013.)
Категоризација научних часописа 2013 (Министарство просвете, науке и технолошког развоја)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја сачинило је предлог категоризације домаћих научних часописа за 2013. годину, а на основу мишљења матичних научних одбора.
Листе часописа преузете са сајта Министарства постављене су и на КоБСОН страницу - Категоризација часописа. (објављено 17.07.2013.)
TEDxED prvi put u Srbiji - Ideje vredne širenja
Захваљујући TEDxZemunED-у бићемо у прилици да учествујемо на првој TEDxED конференцији у Србији, која ће се одржати у суботу, 29. јуна. TED конференције посвећене су "ширењу јединствених и инспиративних прича, искустава и идеја широм света. Говорници на TED конференцијама су неки од најистакнутијих из различитих области – науке, технике, медицине, уметности, дизајна..."
Сви заинтересивани који нису у могућности да дођу присуствују конференцији, могу је пратити уживо путем "live streaminga" (са почетком у 10:45)
(објављено 27.06.2013.)
Објављене су корекције импакт фактора за 2012.
Thomson Reuters (TR) је на својој страници објавио прве корекције импакт фактора. Постављена је листа часописа која ће се, до септембра, ажурирати на недељном нивоу. Након закључивања обраде података, и публиковања коначних листа на TR страници, у Journal Citation Report- у (JCR), ми ћемо ажурирати податке у ЕлеЧас- у.
Подаци публиковани на овој страници могу се сматрати званичним ЈЦР подацима. (објављено 26.06.2013.)
Објављени су импакт фактори за 2012.
Данас су публиковани подаци о Импакт фактору (ИФ) часописа за 2012. годину. Потрудили смо се да их ажурирамо и већ су видљиви у ЕлеЧас-у. Уколико уочите неке нелогичности, молимо да нас обавестите (KoBSON@nb.rs).
На сајту издавача публикована је и листа часописа за које ове године није израчунат ИФ. Разлог томе су неправилности у цитираности. Детаљно објашњење налази се на страници издавача Thomson Reuters -> Title Suppressions. Листа часописа који су у 2011. и 2012. години променили наслов.
Издвајамо нове резултате за наше часописе.
Наслов
2008
2009
2010
2011
2012
Acta Veterinaria - Београд
0.167
0.179
0.169
0.167
0.258
Applicable Analysis and Discrete Mathematics
0.645
0.754
0.887
Archives of Biological Sciences
0.238
0.356
0.360
0.791
Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly
Подсећамо да ће коначна (испарвљена) верзија бити објављена у септембру 2013. (објављено 19.06.2012.)
Цитирање литературе и библиографски алати
На веб страници Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", у оквиру секције LibGuides постављено је одлично упутство: Цитирање литературе и библиографски алати. Поред информација о томе како цитирати литературу и како је аутоматски унети у рад, обрађено је и, веома актуелно, питање плагијаризма.
(објављено 12.06.2013.)
Бесплатан сервис за хемичаре - ACS ChemWorx
Развијен од стране Америчког хемијског друштва, ChemWorx је једна потпуно нова алатка која омогућава претрагу, увоз, уређивање и чување података. Истовремено, на јединственој платформи, омогућава писање и израду радова у групи, уређивање референци у жељеном цитатном стилу, дељење докумената са сарадницима, као и повезивање са колегама сличног интересовања. Апликацију је могуће користити он-лине, једноставним креирањем налога, али је могуће преузети и десктоп апликацију на сопствени рачунар.
(објављено 06.06.2013.)
APA часописи су нам поново доступни
Обавештавамо Вас да су нам часописи APA (American Psychological Association) сервиса поново доступни. У ЕлеЧас базу постављени су линкови до 90 он-лине часописа из разних области психолошких истраживања.
(објављено 03.06.2013.)
Српске књиге на Google books
Секција библиотекара и књижничара ZIS's librарy предузела је иницијативу и поставила 60 српских књига у пуном тексту на Google books платформу. Највећи број књига поставили су Институт техничких наука САНУ, Институт за филозофију и друствену теорију и Етнографски институт САНУ. Тенденције су да се пројекту прикључе сви наши институти и Секција библиотекара интензивно, и са ентузијазмом, ради на томе.
Честитамо свим нашим колегама на успешној реализацији пројекта:)
(објављено 31.05.2013.)
Oxford Index: A Free Search and Discovery Gateway
На међународној конференцији INFORUM 2013: 19th Annual Conference on Professional Information Resources, одржаној од 20-22. маја у Прагу, представница Oxford University Press-a Marzena Giers-Fidler представила је њихов нови, бесплатни сервис Oxford Index. Он заправо представља обједињени претраживач свих њихових сервиса - Oxford Journals, Oxford Scholarship Online (e-books), OUP blogs, Oxford Bibliographies, Oxford English Dictionary, Oxford word blog и др. Платформа омогућава укуцавање термина за претрагу на само једном месту, а на листи резултата биће обједињена литература из свих дигиталних колекција које овај издавач нуди.
(објављено 27.05.2013.)
UNESCO-в Open Access репозиторијум
Потписивањем OA лиценце UNESCO се прикључио Open Access иницијативи и на тај начин дао свој допринос гобалном ширењу знања. Од јула месеца 2013. године UNESCO ће путем свој дигиталног репоиторијума омогућити слободан приступ свим својим публикацијама и резултатима истраживања, као и бројним публикацијама других (партнерских) издавача (са могућим "ембаргом", не већим од 12 месеци). Платформа репозиторијума биће на шест светских језика.
(објављено 17.05.2013.)
Учестала питања корисника...
Обзиром на честа питања корисника да ли се неки часопис реферише на SCI или SSCI листи, обавештавамо Вас да и сами можете приступити тим информацијама. Оне су публиковане на страници издавача: Thomson Master Journal List (обједињена листа свих часописа које Thomson Reuters реферише у оквиру својих база). На наведеној страници налазе се и линкови ка листама часописа реферисаним у појединачним базама (SCI, SSCI, SCI expanded, A&HCI). Уколико часопис не можете пронаћи претрагом по наслову, погледајте линк: View Journal Changes (View a list of all journal coverage changes).
(објављено 17.05.2013.)
Мај месец математике - Рачунам на математику
Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ организују манифестацију „Мај месец математике“, која ће трајати од 29. априла до 29. маја 2013. Ово је друга национална научнопопуларна манифестација посвећена математици, коју је прошле године посетило више од 100 000 људи. Програм је разноврстан - поред многобројних предавања и радионица, организовани су и филмови и разни експонати.
Водич и програм манифестације (објављено 26.04.2013.)
Могуће сметње у приступу
Због радова на електричним инсталацијама у Народној библиотеци Србије у недељу 21.04.2013. неће бити струје. Зато смо у сарадњи са колегама из РЦУБ-а обезбедили "резервни положај" на другој локацији. Како је ово први пут да сервере на којима је КоБСОН портал измештамо из библиотеке, могући су проблеми у приступу, па Вас молимо за разумевању (уколико их буде:) (објављено 19.04.2013.)
Часописи Oxford University Press-а су нам поново доступни
Обавештавамо Вас да нам је поново омогућен приступ часописима Oxford University Press-а. Листе доступних часописа су ажуриране и видљиве у ЕлеЧас сервису.
(објављено 19.04.2013.)
Како стојимо?
Припрема уговора са Министарством просвете, науке и технолошког развоја за 2013. годину се убрзано одвија и приводи срећном завршетку. Обезбеђена су новчана средства у висини од 100 милиона динара. Планирано је да се за КоБСОН изворе потроши још толико, али ће уговор о томе бити потписан након завршетка вишемесечних преговора са Elsevier-ом (највећи издавач, највише часописа, па и најдужи преговори). Ми сада интензивно контактирамо стране издаваче и обнављамо претплату.
(објављено 15.04.2013.)
Срећан завршетак. Уговор потписан. По окончању преговора за Елсевиер-ом, обавестићемо кориснике о укупно издвојеним средствима. Свима захваљујемо на труду и подршци. (објављено 15.04.2013.)
Пример добре праксе - "Сат за КоБСОН"
У циљу боље информисаности и едукације својих корисника, библиотека Математичког факултета у Београду покренула је акцију "Сат за КоБСОН". Сваке среде од 12-13ч дежурни библиотекар ће пружати помоћ свим заинтересованим корисницима. Акција почиње 17. априла. (објављено 11.04.2013.)
Oxford University Press - обустављен приступ часописима
Поред значајних напора које смо уложили у преговорима, како са издавачима, тако и са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, уговор за овогодишњу реализацију КоБСОН програма није потписан.
Највећи број издавача нам је на основу дугогодишњих коректних односа (извршавање њихових и наших обавеза) продужио електронски приступ својим часописима за додатна три месеца. На жалост, та три месеца су прошла и многи издавачи ће постепено укидати приступе. Од почетка априла то је учинио и Oxford University Press.
За сваки обустављен приступ ћемо, као и до сада, редовно обавештавати кориснике. Редовно ћемо ажурирати и податке о доступности у нашем сервису ЕлеЧас.
Ми ћемо и даље у контактима с Министарством покушавати да обезбедимо наставак рада КоБСОН програма, али нисмо у могућности да преузмемо финансијске обавезе које су саставни део његове реализације. Истовремено, и даље ћемо комуницирати са издавачима у циљу продужавања приступа.
(објављено 09.04.2013.)
Мобилне апликације за хемичаре
Широка примена паметних телефона довела је до развоја великог броја корисних апликација за различите намене. Одличан пример јесте прегршт апликација из области хемије, које су намењене не само учењу, већ су широку примену добиле и у самом процесу наставе и предавања. Опис 30-ак најпопуларнијих апликација дали су Diana Libman и Ling Huang (Chemistry Department, Hofstra University, Hempstead, New York) у свом чланку: Chemistry on the Go: Review of Chemistry Apps on Smartphones (J. Chem. Educ., 2013, 90 (3), pp 320–325).
(објављено 04.04.2013.)
"The Seven Sins in Academic Behavior in the Natural Sciences"
Проф. Др. Wilfred F. van Gunsteren је објавио занимљив чланак "The Seven Sins in Academic Behavior in the Natural Sciences", у коме говори о основним грешкама које истраживачи праве приликом писања својих радова. Рад је изузетно користан за младе колеге и препоручујемо да га прочитате (Van Gunsteren, W. F. (2013). The seven sins in academic behavior in the natural sciences. Angewandte Chemie - International Edition, 52(1), 118-122). (објављено 26.03.2013.)
Важно обавештење
Сервис American Chemical Society (ACS) је поново доступан преко АМРЕС-овог proxy сервера 147.91.1.44. (објављено 20.03.2013)
Важно обавештење
Привремено је укинут приступ сервису American Chemical Society (ACS) преко АМРЕС-овог proxy сервера 147.91.1.44 јер је неко од корисника неовлашћено преузео неумерено велики број чланака. Овакве злоупотребе се не кажњавају новчано већ укидањем приступа.
Док се овај проблем не реши, корисницима препоручујемо да у свом Интернет browser-у, уместо словне ознаке "proxy.rcub.bg.ac.rs", поставе једну од бројчаних адреса proxy сервера АМРЕС-а (147.91.1.41, 147.91.1.42, 147.91.1.43 или 147.91.1.45). (објављено 14.03.2013)
Отворени приступ научним информацијама
Европски савет одржао је дебату на тему отвореног приступа научним информацијама у оквиру које је подржана иницијатива за повећање транспарентности истраживања финансираних од стране европских фондова.
Земље чланице се залажу за промоцију и шири приступ резултатима истраживања која су финансирана новцем пореских обвезника. Ове иницијативе за циљ имају унапређење научне иновативности на тлу Европе као и омогућавање бржег приступа научним информацијама.
Чланови савета закључили су да је потребно заједничко деловање на пољу стандардидзације, инфраструктуре за интероперабилност, очувању као и на самој инфраструктури за дисеминацију научних информација у отвореном приступу како на европском тако и на локалном нивоу.
Земље чланице презентовале су своју иницијативу за будућу доступност свих научних радова у оквиру пројекта “Horizon 2020”.
Обавештавамо кориснике да су у току интензивни преговори о обнављању претплата за ову годину, али коначна одлука није донесена. За највећи број сервиса (надамо се - за све) претплата ће бити обновљена. ProQuest је једини сервис који нам је привремено укинуо приступ, док је приступ осталим сервисима несметан. Убудуће ћемо вас редовно обавештавати о току и исходу преговора са издавачима.
(објављено 14.02.2013.)
Српски истраживачи у 2012. години објавили преко 6.000 чланака у Web of Science
У најпознатијој светској цитатној бази Web of Science, истраживачи који раде у Србији су у 2012. години објавили 6.125 чланака. Овај број ће се увећавати јер се још увек допуњава годиште 2012. Само ради подсећања, у тој бази се индексира 22 часописа који излазе у Србији.
(објављено 11.02.2013.)
DART Europe - дигиталне дисертације Европе
DART Europe је дигитални репозиторијум дисертарција одбрањених на преко 500 универзитета из 27 земаља Европе. Окупља преко 377 000 дисертација у отвореном приступу које су претраживе по различитим критеријумима.
(објављено 05.02.2013.)
КоБСОН међу 50 најбољих...
PC Press је и ове године објавио листу 50 најбољих српских сајтова. Наш сајт се нашао међу 5 најбољих у категорији Наука и образовање. Листа награђених сајтова - 2012 Wеб топ 50 - може се погледати на страници PC Press-а. (објављено 30.01.2013.)
Први научни Watch Party у Србији
Центар за промоцију науке организује прво директно видео-укључење (Watch Party) у Science Online 2013 конференцију. Један од покретача ове конференције je и наш познати блогер Бора Живковић (A Blog Around The Clock). Укључење je омогућено 31. јануара, у Галерији науке и технике САНУ, од 16 до 19 часова, и у Центру за промоцију науке 1. и 2. фебруара с почетком у 16 часова.
Нови тренд у образовању јесу бесплатни on-line курсеви, који теже што већем броју истовремених слушаоца (десетине хиљада). Корисницима су, у отвореном приступу доступни аудио-видео записи већ одржаних курсева (OCW–Open Course Ware), или је дат распоред наступајућих, са утврђеним терминима одржавања предавања, распоредом, готовим материјалима који прате ток наставе, и који на крају, полазницима обезбеђују сертификат о положеном курсу (MOOC–Massive Open Online Courses).
(објављено 28.01.2013.)
Захтеви за уношење рада у сервис Наши у WoS
Последњих дана од корисника стиже огроман број порука (и телефонских позива) са захтевима за додавање радова у Наши у WоS у сврху конкурса за избор у више звање, вредновање и др. Стога понављамо услове за присуство рада у овом сервису:
• рад мора бити реферисан у Web of Science (WoS) • у раду мора бити наведена институција из Србије као афилијација аутора • рад мора бити објављен након 2000. године
Обзиром да је приступ WoS-у омогућен целокупној академској заједници Србије, препорука је да истраживачи најпре сами провере да ли је њихов рад већ реферисан и видљив у бази, и уколико јесте, тек онда нама упуте захтев за уношење истог. Пример претраге налази се на нашој страници Честа питања у вези Наши у WoS.
Сервис Наши у WoS редовно се ажурира сваког понедељка. С' друге стране, WoS реферише велики број часописа и за реално је очекивати да радови не могу у њему бити видљиви истог тренутка када су публиковани у редовној свесци часописа. Истовремено, не може се очекивати да рад, који је публикован у "on-line first" режиму, може бити реферисан у WoS-у, пре него ли буде објављен у редовној свесци часописа.Такође, постоји могућност да је у WoS-у, приликом реферисања, случајном омашком изостављен неки рад, или чак цела свеска часописа. У том случају, потребно је да, сам аутор, директно издавачу (Thomson Reuters) упути захтев за уношење изостављеног рада/свеске. То се може учининити једноставним попуњавањем електронске форме на начин како је описано на нашој страници Како променити податке у Web of Science. По досадашњем искуству истраживача, корекције брзо буду извршене (до 7 дана). Тек након што WoS исправи своју грешку, ми преузимамо и додајемо рад. Разлог томе је што је сваки запис у Наши у WoS опремљен линком ка запису чланка у WoS-у, стога, уколико рад није у WoS-у, не може бити приказан ни у нашем сервису.
Велики број захтева корисника односи се на измену типа документа (погрешна класификација рада). С' тим у вези напомињемо да се сви подаци о радовима који се приказују у Наши у WoS у потпуности преузимају од издавача базе. Једини податак који се мења је ауторско име и презиме. Дакле, наведени рад је изворно (у Web of Science бази) класификован као нпр. Editorial mterial и такву класификацију смо ми преузели за нас сервис. У том случају потребно је да аутори издавачу пошаљу захтев за корекцију по упутству са наше странице Како променити податке у Web of Science. Након добијања повратне информације од издавача о измени података, потребно је да аутор обавести нас, и истог дана податак ће бити коригован у Наши у WoS.
(објављено 18.01.2013.)
Највреднији КоБСОН корисници
Као и претходних година, КоБСОН тим је и ове године наградио свог првог корисника у Новој години. Награда је КоБСОН кишобран, а освојила ју је наша млада корисница са Машинског факултета у Београду, која се на КоБСОН страницу пријавила само 1 минут након поноћи.
Веома ценимо све наше кориснике, али нам је најдраже кад садржаје које нудимо користе млади страживачи.
(објављено 14.01.2013.)
Зашто рад не може бити избрисан из Наши у WoS?
Обзиром на повремене захтеве корисника да се одређени рад избрише са њихове листе радова у сервису Наши у WoS обавештавамо Вас да ни један рад не може бити повучен. Разлог томе је jасно дефинисано и утврђено правило да податке преносимо онако како су публиковани у Web of Science (WoS) сервису. Како WoS нема праксу да повлачи радове из базе, већ да публикује корекције које се односе на њих (а које је уредништво часописа јавно публиковало у некој редовној свесци часописа у секцији "Corrections" или "Erratum"), тако и ми вршимо повезивање записа оригиналног рада са радом који садржи податке o корекцији истог. Пример ове врсте повезивања у Наши у WoS. (објављено 13.01.2013.)
The European Library: Oнлајн сервис за истраживаче
The European Library (TEL)обезбеђује директан приступ до око 200 милиона проверених извора из 48 европских националних библиотека. У оквиру портала могу се пронаћи не само текстуални већ и велики број мултимедионалних садржаја.
ТEL обезбеђује и изванредне алатке за претраживање и проналажење извора и истраживачима нуди опцију да пронађену грађу лако и брзо поделе са својим колегама. Регистрованим корисницима омогућено је преузимање сетова података који се могу користити у разне сврхе. Више информација можете пронаћи ОВДЕ (објављено 11.01.2012.)
