Kobson | Српски | Питања и одговори

Често постављана питања

Листа обухвата само најчешћа питања упућена на КоБСОН e-mail адресу. Пре него што нам пошаљете питање проверите да ли се одговор већ налази на овој страници.

О приступу

О садржају

О вредновању

Списак често коришћених скраћеница са разрешењима

Ко има право приступа?

Право на претраживање база података имају сви запослени у академским, истраживачким и здравственим институцијама чији је оснивач Влада Републике Србије, и у надлежности су Министарства науке. То право припада и студентима који га остварују у библиотеци свог факултета, или у универзитетској библиотеци припадајућег универзитета.

Да ли је за приступ КоБСОН-у неопходно име (login) и лозинка (password) ако се приступ остварује са академске рачунарске мреже?

Не, јер се приступ регулише преко IP опсега. Неопходно је једино подесити proxy сервер одговарајућег универзитета. Детаљно упутство о подешавању налази се у секцији КоБСОН-->Начини приступа.

Да ли се коришћење КоБСОН-а плаћа?

Не. Лична лиценца, која омогућава и удаљени приступ,је такође бесплатна, али могу да је добију само запослени у академским и истраживачким институцијама чији је оснивач Влада Републике Србије, и у надлежности су Министарства науке, као и докторанти који су стипендисти Министарства науке.

Шта је приступ преко proxy сервера?

Садржаји КоБСОН-а доступни су свим истраживачима који раде у академским и научним институцијама повезаним на Академску мрежу Србије / АМРЕС . Детаљан опис подешавања параметара за појединачне proxy сервере дат је у менију КоБСОН-->Начини приступа.

Зашто запослени у приватним универзитетима или фирмама немају право да приступају КОБСОН-у?

Приступ научним сервисима ограничен је само на државне институције зато што је једини финансијер претплате на приступ базама Министарство науке. Лиценце који се потписују са страним издавачима условљавају коришћење сервиса искључиво из непрофитних институција (у едукативне и научне сврхе). Цена за овакво остварену лиценцу је нижа од цене која би се платила за неки други аранжман, тако да приватне фирме немају права да користе ресурсе КОБСОН-а.

Шта је IP адреса?

IP (Internet Protocol) адреса је јединствени низ бројева који се дели на 4 поља раздвојена тачкама, нпр:147.91.246.15. Сваки рачунар прикључен на Интернет има своју IP адресу. У пракси се ова, бројчана адреса, пресликава на текстуалну (мнемоничку) која је лакша запамћење, нпр. www.nb.rs. Највећи број рачунара у нашим академским и истраживачким институцијама прикључен је на академску мрежу и имају сталну IP адресу. Уколико се на Интернет повезујете преко комерцијалних провајдера тада Ваша IP адреса није стална, него је добијате само "привремено" и важећа је све док сте "на вези".

IP адресу Вашег рачунара можете прочитати користећи опцију Мој IP број из менија Информације.

Зашто КОБСОН-ов сервер не препознаје мој IP број?

Приступ сервисима КоБСОН-а регулисан је провером IP броја у бази која се редовно одржава. Услед ширења интернет тржишта, стално се појављују нови провајдери са новим IP бројевима, а стари провајдери проширују листе домена IP бројева. Стога се често дешава да тај нови IP број није додат у КоБСОН-ову базу IP бројева. У том случају корисник добија поруку да се његов рачунар не налази на територији Србије, те му приступ није могућ. Тада је потребно ископирати IP број (дат је на почетној страници) и послати на kobson@nb.rs.Запослени у КоБСОН-у ће извршити проверу IP броја, и ако заиста долази са подручја Србије, ажурираће базу и тиме отклонити овај проблем.

Адреса коју сам прочитао на вашем сајту не одговара адреси коју сам добио од систем администратора?

IP адреса коју сте добили од систем администратора је највероватније IP адреса коју Ваш рачунар поседује у локалној мрежи. У највећем броју случајева разлика између те две IP адресе је последица тога што је на Вашем Интернет претраживачу (Internet Explorer, Netscape Navigator ...) конфигурисан приступ преко proxy сервера. Тако, када приступате нашем сајту, као и другим сајтовима,ми видимо адресу proxy сервера. Нама је потребна управо та адреса којом се Ви идентификујете на Интернету.

Коме да се обратим ако нешто не ради?

Најбоље би било да се прво обратите библиотекару своје институције. Ако ту не решите проблем, пишите на kobson@nb.rs

Да ли су све базе података доступне свима?

Највећи број база података је доступан свим ауторизованим корисницима. Само две уско-специјализоване базе података (MathSciNet,SciFinder), се због високе цене, претплаћују само за неке установе. Изузетак је и сервис Hinari који захтева годишњу регистрацију (и претплату) на институционалном нивоу.

Које су базе доступне за претраживање?

Сваке године покушавамо да корисницима омогућимо претраживање што већег броја база података. Списак доступних база, са успостављеним линковима,доступан је на Сервиси-->Електронски часописи, или књиге, или индексне базе.

За који период су часописи доступни у пуном тексту?

Највећи број часописа који се претплаћују директно од издавача обухвата текућу и претходних 10 година. Ако се претплата обавља преко агрегатора(EBSCO, ProQuest, HeinOnLine, JSTORE) тада су нам доступна и старија годишта, али за већину часописа најновије годиште није (delay одн. ембарго износи 3, 6, 12 или више месеци).

Основни подаци о радовима (аутор, наслов, извор,година), укључујући и сажетак, су нам у доступни у свим базама за све године.

Како се могу користити посебне услуге (RSS, Alerts, стварање профила) које омогућавају поједини сервиси?

Да би се користиле ове услуге, потребно је да корисник отвори свој налог (my account, log in, registration и сл.) на сваком појединачном сервису. Сви ови сервиси су бесплатни, и део су услуге издавача базе. Корисно је користити исто корисничко име и шифру за различите сервисе ради лакшег памћења.

Како могу доћи до радова, који су објављени у старијим годиштима, а која нису обухваћена претплатом?

Постоје два начина. Ако се часопис налази у оквиру КоБСОН листе, избором опције детаљи (на крају реда), налази се податак о његовој доступности у библиотекама Србије. Свакако проверите и у COBISS-у (кликом на наслов те секције који гласи: у библиотекама Србије COBISS). Ако часопис не постоји на КоБСОН листи или библиотека нема годиште за које сте Ви заинтересовани, постоји и могућност међубиблиотечке позајмице из иностранства.

Како да предложим нови наслов или базу за набавку?

Најбоље је да то урадите преко своје институције. Октобра месеца сваке године формирају се листе база и часописа које се предлажу Министарству науке за набавку. Имајте у виду да КоБСОН покушава да својом колекцијом задовољи захтеве што већег броја корисника, и да веће шансе за набавку имају часописи закоје је заинтересован већи број институција.

Да ли се присуство часописа у КоБСОН бази може користити као мерило квалитета часописа?

Не. Синтагма "КоБСОН база" ништа не представља.КоБСОН сервис ЕлеЧас (за претраживање часописа) обухвата:

1) часописе који су доступни у електронској форми на основу КоБСОН претплате
2) часописе који су доступни у отвореном приступу
3) часописе које постоје у папирној верзији у библиотекама Србије (од 1984.)
4) све часописе који су икада имали импакт фактор од 1981. до данас

Дакле, чињеница да часопис постоји у бази КоБСОН-а не говори ништа о квалитету часописа, већ само о његовој доступности у Србији, или о његовој реферисаности у Journal CitationReportu.

Шта је импакт фактор (Impact Factor)?

Сваке године израчунавају се фактори утицаја (impact factor) за све часописе који се реферишу у цитаним базама (Science Citation Index и Social Science Citation Index) и за све часописе који су били цитирани у њима. На основу добијених резултата бирају се нови часописи или искључују већ постојећи. Фактор утицаја часописа је данас веома раширен критеријум за избор часописа у библиотекама, као и за избор у ком часопису објавити рад.

Детаљан опис израчунавања IF можете погледати у секцији "Можда Вам затреба"

У чему је разлика између SCI i SCIexpanded листе?

Science Citation Index листа часописа је део Science Citation Index Expanded листе. Због физичког ограничења медија на коме се публикује (штампано и CDROM издање) SCI листа се базира на најутицајнијим часописима: часописи са највишим Импакт фактором у својој научној дисциплини (области) и ако је могуће, најбоље рангирани часописи из сваке државе или региона.
SCIexpanded је постао светски стандард за претраживање и библиометријску анализу. SCI се, због строгих критеријума селекције, сматра колекцијом часописа са највишим Импакт фактором, колекцијом најутицајнијих међународних и регионалних часописа. У светском издаваштву научних часописа, избор једног часописа за SCI листу сматра се престижним за самог издавача, као и за саме ауторе, прихватање рада за публиковање у часопису који је на SCI листи, доживљава се као висок пласман. (Детаљније)

Како да сазнам вредност импакт фактора за неки часопис?

Садашњу вредност импакт фактора за појединачни часопис можете добити коришћењем нашег сервиса ЕлеЧас. За импакт факторе из ранијих година кликните на иконицу поред те вредности. На тај начин ћете добити како вредност импакт фактора, тако и његову позицију у оквиру припадајуће дисциплине.

Када се објављују импакт фактори, а када категоризација часописа који излазе у Србији?

Импакт факторе објављује Thomson-Reuters у јуну месецу за претходну годину.
Библиометријски извештај о часописима ("категоризација") за часописе који се издају у Србији објављује ЦЕОН у мају за претходну годину.

Како се бодују часописи?

КоБСОН се не бави уређивањем система бодовања часописа.За научна звања и пројекте у оквиру Министарства науке обратите се аналитичарима који су задужени за поједине научне области. За академска звања и промоције (докторске студије) надлежни су факултети и универзитети. Нашу улога је да прегледно прикажемо податаке који се користе приликом бодовања.

Како могу да сазнам податак о цитираности својих радова?

Детаљна упутства налазе се у менију Информације-->Цитираност аутора.

Почетак